Канализациони систем

ОДВОЂЕЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА

Канализациони систем града је сепарациони, тј. посебним системом се одводе употребљене, а посебним системом атмосфеске воде. Употребљене воде из стамбених зграда и дела индустрије се одводе канализационим системом који се састоји од око 132 км канализационе мреже са 8 црпних станица и 2 900 шахтова на мрежи. На канализационој мрежи постоји 13.515 прикључака са просечном дужином прикључка од око 10 метара. Од укупног броја прикључака 11.830 су прикључци за домаћинства, а 1.685 су прикључци за правна лица. Канализацију користи око 67.000 становника града. Поједини делови града још нису покривени канализацијом. То се нарочито односи на старије делове града са индивидуалним становањем: Горњи град, Доњи град, а затим и на новије делове града настале „дивљом“ градњом као што су: Караула, део насеља Кудељарски насип и део Мисе. Током 2016. године системом канализације употребљених вода прихваћено је око 5.665.480 м3 употребљених вода из града. Највећи део индустријских отпадних вода није прикључен на канализациони систем, већ се отпадне воде директно изливају у Мали рит (из „Старе Утве“, „Стакларе“, “ Крзнаре“) и у Надел (из „Зона Млекаре“ и „Штиркаре“… ). На канализациони систем су повезане: „Зона Тесле“ и фабрика авиона. „Азотара“, „Петрохемија“ и „Рафинерија“ имају своје независне канализационе системе. „Азотара“ своје употребљене воде делимично пречишћава пре него што их посебним каналом, заједно са водом од хлађења, одводи у Дунав. Употребљене воде „Петрохемије“ и „Рафинерије“ се пречишћавају на њиховом заједничком постројењу. Ови подаци се односе на локације са објектима без обзира да ли се у њима одвија производња или не. Канализациони систем отпадних вода је у 2016. години одржаван у сложеним условима. Проблеми у раду су се јављали како на црпним станицама тако и на канализационој мрежи. То се пре свега односи на 9 километара канализационе мреже у подземној води. До тога је дошло после изградње хидроелектране „Ђердап“ а мрежа је због конфигурације терена грађена испод кота 73,00 мнв. односно на дубинама већим од 4 метра. Будући да се већи део те канализације градио од бетонских цеви у лесоидном тлу, ова канализација је непрестано угрожена од продора подземних вода са околним матерјалом, па се на њој јављају увек велике хаварије.

ОДВОЂЕЊЕ АТМОСФЕРСКИХ ВОДА

Одвођење атмосферских вода се обавља системом цевовода и црпних станица тзв. „кишном канализацијом“. СО Панчево је 23. 12. 1998. године донела „Одлуку о одвођењу и пречишћавању отпадних и атмосферских вода“, по којој ЈКП „Водовод и канализација“‘ као комуналну делатност обавља и одвођење атмосферских вода са јавних површина. Чланови 60 и 61 те одлуке између осталог регулишу рок и начин примопредаје кишне канализације на одржавање ЈКП-у „Водовод и канализација“ од стране ЈП „Дирекције за изградњу и уређење града“. Овде напомињемо да се кишна канализација предаје ЈКП „Водовод и канализација“ само на одржавање и управљање док њен власник и даље остаје град Панчево.
Ову мрежу чине кишни колектори од Ø 600мм до Ø 2 000мм , сабирна канализациона мрежа пречника од Ø 150мм до Ø 500мм , стара зидана канализациона мрежа пресека од 600/400мм до 2000/1000мм укупне дужине од око 61.500 км., 2 486 сливничких веза и 1 489 шахтова на њој. Уз ову мрежу, у функцији су и две црпне станице и то: ц.с. „Цревени магацин“ и ц.с. у Суботичкој улици на Котежу.
Посебном градском одлуком мрежа отворених, мелиорационих, земљаних канала је проглашена канализациом атмосферских вода и на тај начин предата на управљање и одржавање ЈКП „Водовод и канализација“. Ово представља посебан проблем јер ЈКП „Водовод и канализација“ никада није одржавало мрежу отворених земљаних канала и за такве послове не поседује потребну механизацију, нити има оформљену службу за њихово одржавање. Не постоји план редовног одржавања отворених земљаних канала већ се они чисте парцијално у складу са опредељеним средствима из буџета града Панчева. Евентуалне радове на чишћењу отворених земљаних канала изводе извођачи радова док ЈКП „Водовод и канализација“ врши стручни надзор над извођењем радова. У 2016. години град није обезбедио средства за ову намену, тако да није било радова на одржавању отворених земљаних канала.

Највећи проблеми у граду који се тичу кишне канализације и даље су неизграђеност кишне канализационе мреже (наводимо пример да Стрелиште које је највеће насеље у граду нема у потпуности изграђену кишну канализацију) као и постојање старе зидане кишне канализације чији степен замуљености на појединим местима достиже и до 90%. Ова канализација покрива делове центра града и о њој не постоје никакви технички подаци. Напомињемо да је ову канализацију врло тешко чистити специјалним возилима, а да ситуација буде још тежа ова канализација је испресецана другим подземним инсталацијама, тако да је практично непроходна. Да је изградња кишне канализације један од приоритетних задатака најбоље се види из податка да је укупна дужина канализационе мреже 61 км, од којих 4 км чини стара зидана кишна канализација.